NaslovnaUlogujte seRegistrujte se
 

Montignacova dijeta

Montignacova dijeta, najvažnije informacije: istorija, osnovna načela, jelovnici, recepti, uticaj na zdravlje, trošak i izvodivost.

Montignacova dijeta

Ovo je pre nacin ishrane poznat pod nazivom Montignakova dijeta. Francuski nutricionista Michael Montignac, inspirisan principom glikemijskog indeksa namirnica, kreirao je nacin ishrane koji omogucava da mrsavite dok jedete. Protivnik bilo kakvih dijeta i izgladnjivanja Montignak naglasava da je svaka dijeta u izvesnoj meri stetna i – neefikasna. Uskracivanjem hrane ili preskakanjem obroka mozete izgubiti nekoliko kilograma ali ce oni brzo da se vrate, tzv. jo-jo efektom. Montignak objasnjava da se ljudi ne goje zato sto previse jedu, nego zato sto jedu pogresnu hranu koja steti telu i izaziva gojaznost, dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Naime, ako preskacete obroke i uskracujete sebi hranu, telo dobija signal da sledeci obrok uskladisti  u svojim masnim celijama a ne da ga potrosi, jer ko zna kad ce opet dobiti hranjive sastojke.

Tajna mrsavljenja i odrzavanja zeljene tezine, tvrdi Montignac, lezi u pravilnom unosu ugljenih hidrata i masnoca  ali i redovnim obrocima. Dva osnovna principa su: nikad ne preskakati obroke i unositi namirnice sa niskim glikemijskim indeksom. Nacin ishrane koji propagira Montignac treba da podstakne metabolizam da hranu koristi  kao energiju tako sto ce je sagorevati (trositi) a ne da je skladisti kao mast.

Glikemijski indeks je numericka skala koja se koristi za odredjivanje koliko i koliko brzo pojedina hrana podize nivo glukoze u krvi. Glukoza predstavlja osnovnu energiju za vecinu telesnih celija, transportuje se putem krvi, a uglavnom potice iz ugljenih hidrata koje unosimo hranom. Hrana sa niskim GI uzrokuje sporiji i mali porast glukoze u krvi, a hrana s visokim GI uzrokuje brz i velik porast nivoa glukoze u krvi. Tabela glikemijskog indeksa namirnica treba da da smernicu, ali ne treba zanemariti cinjenicu da se termickom obradom nekih namirnica povecava njihov GI.

Izbor ugljenih hidrata je presudan. Sto se tice ljudskog metabolizma , nema razlike izmedju jednostavnih i slozenih ugljenih hidrata. Jedino je bitno razlikovati ih prema glikemijskom indeksu. Prema glikemijskom indeksu, sve ugljene hidrate delimo na “dobre” i “lose”. “Dobri” ugljeni hidrati su oni koji imaju GI 50 i nize, oni sporije i manje povecavaju nivo secera u krvi. “Losi” ugljeni hidrati su oni koji imaju GI veci od 50 i njih treba izbegavati u ishrani. U “dobre” ugljene hidrate spadajupatlidzan, tikvice, komorac, sirova sargarepa, integralni pirinac, vecina mahunarki. U “lose” spadaju: pre svega krompir (Montignac ga naziva “hranom za svinje”), sva peciva od belog brasna, svi oblici secera, beli pirinac, kuvana sargarepa, vocni jogurti.Kuvanje može povisiti GI nekih ugljenih hidrata jer razara molekularne veze pa skrob postaje probavljiviji. Najvise utice na sargarepu, pirinac,testeninu i krompir.Takodje nikad ne kombinujte ugljene hidrate sa mastima jer takva kombinacija prema Montignacu uzrokuje najvece stvaranje zaliha masti. Masti same po sebi nece dovesti do povecanja tezine, jer ne sadrze secere te je njihov GI cesto zanemarljiv. Masna riba, kao sto su losos, sardina, haringa i tunj, sadrzi polinezasicene omega-3 masne kiseline koje imaju mnoge lekovite osobine i posebno su zdrave za srce. Proteini su namirnice sa najnizim GI.

Ova metoda ishrane ima dve faze:  fazu gubitka kilograma i fazu stabilizacije i odrzavanja zeljene tezine.

Prva faza traje najmanje dva meseca i cilj je detoksikacija pankreasa. Preporucuje se konzumiranje samo one hrane ciji je GI nizi od 35. Zabranjeno je kombinovati masti i ugljene hidrate, a preporucuje se kombinacija ugljenih hidrata sa proteinima (meso, jaja, mlecni proizvodi, riba, mahunarke). Voce se moze jesti ali samo, kao medjuobrok. Kafu i alkohol treba izbegavati. Druga faza je odrzavanje postignute zeljene telesne tezine. Pravila za odrzavanje tezine su jednostavna. Jedite ugljene hidrate ciji GI iznosi do 50 bodova bez straha od gojenja ili destabilizacije pankreasa. Mozete koristiti koje god hocete zacine, a ako zelite nesto da zasladite neka to bude uz pomoc vestackih zasladjivaca.

Sta jesti u toku dana?

Potrebno je rasporediti tri glavna obroka i dve manje uzine. Za dorucak birajte jednu od dve zdrave varijante: kombinaciju ugljenih hidrata i proteina ili kombinaciju proteina i masti. Prvu varijantu treba jesti cesce – najmanje 5 puta nedeljno. Np. razeni hleb sa nemasnim sirom ili jogurtom, ovsene zitarice sa nemasnim mlekom. Druga varijanta je manje zdrava i ne treba je jesti cesce od dva puta nedeljno. Npr. jaja, kobasice, riba, slanina, sunka.

Pristup rucku vrlo je slican pristupu dorucku. I ovde postoje dve varijante. Prva vrsta rucka sastoji se od proteina i masti i to bi trebala biti glavna vrsta obroka. Sadrzi namirnice bogate proteinima kao sto su riba, meso ili jaja te ugljene hidrate ciji je GI nizi od 35. Druga vrsta rucka sastoji se od ugljenih hidrata bogatih vlaknima koji imaju nizak ili srednji GI. Tu vrstu rucka ne treba jesti cesce od tri do cetiri puta nedeljno i  nikada u kombinaciji sa zasicenim mastima.

Vecera je slicna rucku i takodje ima dve varijante: obrok sa proteinima i mastima ili obrok s ugljenim hidratima. vaze isti principi kao kod rucka  – jedina je razlika u tome sto bi vecera trebala biti laksa od rucka. Drugim recima, obe varijante moraju da sadrze vise povrca niskog GI-a, a manje masti ili ugljenih hidrata nego rucak. Ali ukoliko ste za rucak jeli vlaknima bogate ugljene hidrate, najbolje je za veceru jesti proteine i masti kako bi vasa ishrana bila uravnotezena.

Prednosti ove dijete: ne preskacu se obroci, Ovaj model prehrane izuzetno je bogat voćem i povrćem, namirnicama koje osiguravaju prehrambena vlakna te vitamine i minerale, što je svakako veliki nutricionistički plus. Poticanje na unos namirnica niskog GI te ulja bogatih esencijalnim te jednostruko nezasićenim masnim kiselinama također je pozitivno.

Nedostaci: s obzirom na restrikciju unosa ugljikohidrata(samo jedna do dve porcije dnevno), postoji mogucnost pojave nedostataka odredjenih vitamina B grupe. Dijeta je poprilicno je bogata proteinima, dnevno bi proteini trebali dati vise od 25% ukupnog energetskog unosa. Ovakav princip ipak sa sobom nosi odredjene rizike, kao sto su stvaranje ketonskih tela u organizmu, sto opterecuje jetru i bubrege.

Montignac apeluje da ne zloupotrebljavate svoje telo, a ako ste vec probali sve moguce dijete, probajte s necim logicnim – pocnite jesti, i to na pravi nacin. Vise o receptima i nacinu ishrane mozete naci  na www.montignac.com .

Podeli na Facebook-u

ključne reči: dijete dijete za mrsavljenje montignac dijeta glikemijski indeks